Boban Paunović (Boki)

boban paunovićBiografija:

Rodjen u Pozarevcu,gde sam zavrsio osnovmno i srednje obrazovanje.Pisanjem se bavim od 9/te godine.Sebe smatram Jugoslovenom,jer sam i rodjen u drzavi gde sam stekao puno prijatelja.

Bibliografija:

Objavio dve zbirke poezije…SRCE ANDJELA i VRT LJUBAVI.

 

…OPROSTI MOJA PESMO OD ZLATA…

S tobom sam uvek,k’o s drugom bio,

možda i više,al nisam znao;

opijen stihom,a nisam pio,

pogledom lopov,a nisam krao.

Budan sam sanjar,lutam bez snova,

duša još ište,kad jednom proba;

sećanja u njoj urezana slova,

hodaju kao mrtvac bez groba.

Njišu se dani,k’o jedan u nizu,

ti si mi ista s naslovom novim;

na dohvat ruke,uvek si blizu,

uvek bi hteo,da te ponovim.

Dozivah s’tobom leta i zime,

i slušah vetre što reči nose;

u tebi stade i svako ime,

kapljica svaka,jutarnje rose.

Oprosti pesmo,onom ko kune,

te tvoje stihove,nežne i krasne;

reč ti je jaka,nikad ne trune,

večita baklja,koja ne gasne.

I kad me starost uzme pod svoje,

čuvaću pesmo,tebe i tada;

najveće blago,znaj ti si moje,

ostaćeš zauvek,sveža i mlada.

Ostaće slova,za sva vremena,

pisana dušom kao po platnu;

postaćeš jača,znaj od svih stena,

čuvaću tebe,čistu i zlatnu.

…………………………………………..

 

…PEVAČICA…

Zbog tebe kao s neba sam siš’o

i bio ponos,tuđega srama;

grotlu sam čežnje ja smelo priš’o,

da spasem sreću,što je sa nama.

Lepota je samo,tvoje tajno ime,

oslepim pred tobom,kao rob bez lanca;

ko galiju srce,zahvate mi plime,

osećam se kao da glumim pijanca.

U dubini oka,zvezde ti se skrile,

a glas tvoj mi bruji,k’o gitare žica;

duge plave kose,ko u rajske vile,

ti pevaš ko slavuj,Orfejeva ptica…

Ako li osetim,da vri sve u tebi,

tek pokretom blagim,odaj svoju tajnu;

da otkrijem pravog poetu u sebi,

i poklonim perom,tebi pesmu sjajnu.

Stidiš se to vidim,ovog pera moga,

jedino me ono od tišine čuva;

ajd’ zapevaj jednu,imaš i za koga,

jer muzika često,postane nam gluva.

…………………………………………………

 

…TALIJA…

Ikada se knjige,sveta sve otvore,

nek u svakoj od njih,tvoje ime piše;

a reči u njima neka ti govore,

da na svetu celom,volim te najviše.

Hajde priđi sada,pored mene sedi,

nek zadrhti duša kao od hladnoće;

pa zavrti život i srce odledi,

talija si njemu,samo tebe hoće.

Ulepšaj mi jutra i dane i noći,

posipaj mi snove,k’o čarobnim prahom;

talijo mog srca,svud ću s’tobom poći,

ovde sam za tebe i poslednjim dahom.

A kad jednog dana,mladost zrake svoje,

skupi  kao jarbol na plovilu starom;

ostaćeš zauvek,svo bogatstvo moje,

predaću ti srce,vrelo istim žarom.

…………………………………………….

 

…GOSPODARKO SRCA…

Poklanjam ti život,uz pesmu nek teče,

jer ti si moj praznik,sred srčana kvarta;

pusti nek te plamen ljubavni opeče

i nek sreća bude,tvoja lična karta.

Sve godine,dane,mesece i sate,

što potroših s’tobom,neću da se kajem;

buduće i prošlo,uz tebe se zlate

i srce i dušu,samo tebi dajem

Sonete sam spev’o tebi ih sve dao,

iz srca će opet izaći još koja;

i svetim bi samo,imenom te zvao,

gospodarko srca i Boginjo moja.

Kad pomisliš želju,neka se ostvari,

ti jedina moja,aorto života;

i kad jednog dana,mi budemo stari,

i tad ćeš mi biti,ponos i lepota.

Oprosti mi ako,nisam nešto rek’o,

jer samo za mene ti postojiš ženo;

veruj dok je sveta,voleće te neko,

voleće te pesnik,biće uzvišeno.