Glorija Wolf

12366272_446770508860474_6269282884700272906_nBiografija:

Da bi me neko upoznao, neka procita sapate moje duse, moje pesme i poezija reci ce mu vise od kratke biografije…

11110298_367056203498572_1272100889048428094_n

MAZOHISTA
Nemoj paliti vatru u mom telu, ako je nećeš uz vino gasiti,
nemoj davati nadu mom srcu, ako je nećeš poljubcima potvrditi,
nemoj…
jer mi je dosta lažnih moralista i svetica.
Pusti me da gazim po vatri svojih osećanja,
dok odlazim u noć gubitnika,
ožarenih stopala plamenom čežnje u nedrima ….
GLORIJA…… 17.12.2015….
ŠAPUTANJE NA JASTUKU
Nisam ja ono što si pomislio da jesam, samo nisi skinuo sa nebrušenog dijamanta velove tajni što ga prekriva.
Ja sam porcelanska lutka, koju može svako želeti, a imati onaj koji njenu vrednost zna da oseća. Obučena u bezbojnu uniformu života, nakinđurena bižuterijom prolaznosti, koračam glavnom ulicom sadašnjosti sa lažnim lampionima razbacanim po utabananoj stazi.
Šta znaš o meni?
Ženi sa osmehom deteta i pogledom zavodnice koji te mami u vrtlog strasti. Možda ti lažem sve što kažem, a možda te uvlačim u svoju paukovu mrežu gde ćeš ti biti moj plen, kojim ću da se sladim u noćima samoće.
Nećeš me imati kada me poželiš, jer znajući tvoj zvezdani kod, ti želiš da osvajaš ne osvojeno, a ja želim da me osvajaš kao planinar kada se penje na vrh planine, gde će zabosti svoju zastavu ljubavi.
Želim da budem tvoja Šeherezada, koja će ti noćima paliti želju, golicati maštu i jutrom nestajati u nekoj drugoj dimenziji. Onako uzdrman iz ove žabokrečine od života, poželećeš da mi čuješ glas, da ti opet pričam neku priču, gde će skazaljke da stanu, vreme ćeš zaustaviti, a Suncu ćeš reći da sačeka malo, jer ću u zoru kao dim nestati u trenu.
Evo i sada štucaš, skazaljke su poklopljene, neko misli na tebe, dok vatra u peći poigrava, a ja kao sa neke druge planete, teleportujem se na tvoj jastuk od snova i pričam ti neke golicave priče zbog kojih želiš noć što duže da traje.
Ovo je početak svakog početka, a Šeherezada ti je tek neku priču ispričala, jer je svesna da ćeš je vremenom poželeti ne kao avanturu, već kao ženu od koje će ti dah zastati kada se utopiš u njenoj želji za tobom.
GLORIJA………. 06.12.2015….

NE KAJEM SE

Ne kajem se nizasta sta sam uradila,
ako mi je pri tome srce udaralo
kao da vozim trista na sat ,
dok sam sa tobom obarala sedista svog automobila
u krivini svoga zivota.
Ne kajem se za ukradene poljubce,
i one poglede od kojih su goreli djonovi mojih cipela,
pa sam ih izula,
da bih sa tobom trcala po livadi bosonoga.
Ne kajem se za pokidana dugmad
na mojoj novoj kosulji,
koje si rasuo po livadi
kada si sve kidao sa mene.,
dok si drhtao od zelje da me imas.
Ne kajem se ni za onaj splet nasih nagih tela,
koja su se borila u najvecoj pohoti ljubavi koja postoji.
Ne kajem se nizasta !!!
I kada bih opet na tebe naletela
u jednosmernoj ulici koja Ljubav se zove,
kada bi opet doslo do naseg sudara…
opet bih isto ucinila…
Da li se ti kajes ….
za nesto sto se dogodilo…
a to smo oboje zeleli…

GLORIJA…..16.06.2014…
ŽENA BEZ LIKA

Lomim ogledalo pred sobom,
to što vidim to nisam ja,
to je silueta samo,
neka žena bez lika.

Pogledala sam malo bolje,
videla sam nasmejan lik,
u rukama nekoliko maski,
za svakog osmeh lažni.

Grebem lice svoje,
rane krvave stvaram,
a onda u tišini, uz jauke bola,
opet masku sebi stavljam.

Skupljam krhotine života,
kao mozaik ih spajam,
žena bez lika, žena sa maskom,
znam biću uvek ja.

GLORIJA………29.11.2014…..
NEKA DRUGA JA

Nisam od onih koje ćute. Sve lepo i ružno prostrem kao tek opran veš, i bude mi lakše na duši.
Onaj osećaj kada sumnjaš u svog muža, misliš da te vara, ali nemaš dokaz.
Eee… Onda dođe taj dan kada i vidiš i čuješ i saznaš da mu leptirići plešu u stomaku, ali ne zbog tebe, već zbog neke druge.
Stala sam ispred ogledala i počela kao treća osoba sebe da analiziram.
Ova trenerka na meni je nekoliko puta ušivana, sva izbledela, pa nije više crna, nego nešto sivo, murasta, što bi moja mati rekla, ko’ džigernjača.
Majica, sva istegljena, rukav levi oparan, ima nekoliko fleka u predelu stomaka, kako sam kuvala, a i ostaci od doručka se vide na grudima. Fleka od paradajza je ostala sa sve semenkama.
U muškim čarapama, malo na peti istegljene sa malom rupom, i u kineskim kopija klompi, koje su pukle na prednjem delu gde je palac.
Kosa samo skupljena nekom šnalom za kosu, onako na brzaka, mislim da sam trebala još preključe da je operem, ali…sve sutra ću… a od posla u kući to sutra nikako da svane.
Kuća mi blista, sve sređeno, mirišu dva kuvana jela.Ćerka i muž bi đuveč, a sin, ljubi ga majka, to ne voli, pa sam njemu ispekla krompur i kobasicu.
Umesila sam krofne, napravila mezimcu šnenokle, i već mislim kako ću za večeru peći kvašenice, pa… neću ni danas prati kosu, povući će miris od večerašnjeg pečenja.
Pogledom sam prešla po svom carstvu, i bila zadovoljni vladar prostorom i vremenom.
Sve je toliko bilo savršeno, a ja presrećna.
Dočekujem svoju porodicu. Sina iz zabavišta, ćerku iz srednje škole i muža sa posla, svakog sa najlepšim osmehom. Sve mislim, primeti će šta sam sve radila dok su oni bili odsutni.
Ćerka u oblacima ljubavi, rekla mi je : “Ćao mama, šta to lepo miriše, šta si kuvala?”
Muž je ušao namrgođen kao i svih ovih godina braka, prosiktao kroz zube : “Zdavo, jer gotov ručak”.
Samo je mamin sin poleteo raširenih ruku i rekao: “Volim te najviše na svetu! Kako si divno postavila sto.Njam, njam, supa, krompir i kobasice.”
On je jedini primetio moj trud.
Prolazime su godine, ja sam i dalje radila sve isto kao i tog dana, kao i onog, kada su se zavese digle, kada sam sagledala sadašnjost i istinu.
Da bih udovoljila svom mužu, prekinula sam sve kontakte sa svim prijateljicama. Moj svet je bio on i porodica.Ova četiri zida, serije koje kakve i… život ide dalje.
Sin je sada veliki dečko, ide u peti razred osnovne, svi pricaju o Facebook, a ja kao slon u kupusu. Nisam znala ni da upalim, ni da ugasim kompjuter. Kaže mi sin da mi napravi profil. Ma može dete, ali ja ti se u to ne razumem. Napravio mi je fb profil, a ja sva srećna. Bože, al’ sam moderna, i ja imam TO, tj, imam Facebook.
Nisam ga nikada koristila, nije me to interesovalo. A onda, u prolazu sam svratila na kafu, kod jedine prijateljice sa kojom nisam prekinula kontakt. Kroz priču, ona mi kaže kako ima prijatelje iz celog sveta. Pogledala me je onako onim svojim krupnim crnim očima i pitala :” Pa ti imaš Facebook, poslala sam ti zahtev, ajde prihvati me “. Kako da joj priznam da ja to ne znam, i da moram pitati sina kako se to radi.
I tako…
Počela sam da učim kako se kuca na tastaturi, kako se pišu mala i velika slova, gde kliknuti.
Stekla sam divne prijatelje, polako me je sin učio, i sve više besneo jer sam postala zavisnik za Facebook.
Tajno sam pisala pesme, i svu onu ljubav i maštu u stihove prenela.
Kada sam mužu priznala da nemam švalera, već da sam na fb da bih pisala, pao mi je kamen sa srca, jer sam se bedno osećala što ga lažem.
A onda, promena na njemu. Postao je veseo.Počeo je da mi posvećuje pažnju.Dao mi je predlog da ofarbam kosu u tamno smeđu boju. Naravno, ja sam to i uradila, presrećna što on želi takvu da me vidi.
Rekao je da se utegnem, a ja guska kupila steznik. Ne, on je želeo da ja nosim tesne majice, a ne dva broja veću garderobu koja me je činila još debljom.
Na očima da imam plavu senku, i da stavim maskaru na trepavice. Ovo mi nije bilo teško.Obožavam plavu boju i lepo mi stoji plava senka.
Na usne da stavim crveni ruž i sjaj. Uhhh… Pa ja nemam crveni ruž, ali… Sve za ljubav, pa sam i ruž kupila.
U onim našim trenucima ljubavi, želeo je da nosim njegove košulje.
O Bože, koliko mi je pažnje poklanjao, koliko ljubavi, nežnosti…
A onda, pale su zavese, koprena sa mojih očiju je nestala.
Lično sam ga videla i čula kako sa NJOM razgovara, i oni leptirići su leteli oko njega i odavali ga.
U tom trenutku, od svega onog lepog postalo mi je mučnina i gađenje.
U jednom danu sam saznala i ko je i odakle. Da… Usne maže crvenim karminom…
Opet se gledam u ogledalu i vidim zanosnu ženu, zadovoljnu sobom, sa zagonetnim osmehom.
Tog dana sam napravila čistku u svom garderoberu.
Sve one stare rite za po kući sam pobacala.Više sebi ne dozvoljavam da mi je kosa neuredna. Na licu imam dnevnu šminku, sve haljine sam skratila, sve šliceve na suknjama maksimalno otvorila, sve majice napravila sa deholteom da se muške oči “lepe” na mojim grudima, pa kada zanjišem bokovima, prati me oblak senzualnog parfema.
Hvala ti ljubavi što si mi sa četrdesetdevet godina otvorio oči. Dobila sam bračni šamar koji me je probudio i vratio u život.
Onaj kompleks koji sam imala zbog moje debljine je nestao.Sa velikom željom sam skinula nekoliko kilograma. Ali, i da mi se vrate ti kilogrami, sada sam najzad srećna jer volim samu sebe.
Više mi nije važno koju ti voliš boju ruža na mojim usnama. Važno je ono što ja volim.
I zato žene…
Posle ovog pročitanog,pročitajte opet, i napravite čistku u svom garderoberu, jer mnoge od vas nose “ono za po kući” i čuvate ono lepše, ne ni tako novo, ali lepše, za lekara, neko druženje, a godine idu, život trči svoj krug, a vi ste u jednom istom odelu, sve manje se osećate poželjnom ženom, i samo gledate da udovoljite deci, mužu, svekrvi, zaovi…
Udovoljite SEBI, vide će te kako će vam tajanstven osmeh biti u uglovima usana.

GLORIJA………… 17.09.2015…..