Šerif Mrđanović

Commercial Photography

Biografija:
Rođen u Zavidovićima hiljaduidevetstošezdesetidruge godine. Završio Opću Gimnaziju u Zavidovićima.Studirao Poslovnu ekonomiju u Banja Luci.Bavio se atletikom sve do izbijanja rata u Bosni i Hercegovini.Nastupao za tri atletska kluba Borac iz Banja Luke, Krivaju iz Zavidovića, Čelik iz Zenice.Više puta državni prvak u disciplinama pet, deset kilometara.Po završetku rata radim kao trener u AK “KRIVAJA” ZAVIDOVIĆI. Iznjedrio četiri olimpijske nade kao trener. Pišem pjesme iz gimnazijskih dana.

Bibliografija:
Objavljivao pjesme u tri zajedničke zbirke Izdavačke kuće Umetnički horizonti :Kupidonova strela, Mozaik lirike, Njegošev vijenac

***

UZMI OD MENE I PODIJELI

Zaviri malo srećo 
sa sobom osmijeh donesi 
na ispaćena umorna lica 
ništa te koštati neće 
budi 
majka 
princeza 
kraljica 

Kao princ iz bajke 
na koljena evo padam 
i beskrajno dok te molim 
u dubini duše 
iskreno se nadam 

Da ćeš ove molitve 
uslišiti moje male 
zapaliti radosti plam 
na ognjištima tuge 
što beskrajno caruje 
neka se pojavi tvojoj 
i onaj ko nema obraduje 

Uzmi 
slobodno 
od mene 
podijeli 
ako ljudi oko mene 
nisu srećni 
ne trebaš ni meni

***

SIROMAHOV POGLED 

Poderani dronjci 
na njemu vise 
neobrijan 
nepočešljan 
duge kose 
miris njegov
poput vonja 
pred kontejnere 
naše školske 
svakoga dana dođe 
i dotančine ih prekopa 

A ljudi 

eno ga 
opet onaj dronja 

A u meni 
srce cijepa se na dvoje 
o ljudi 
bezobzirni 
bezosjećajni 
pustite ga više 
i on svoje ima muke 
ne zaboravite 
da i sami možete 
na jad ovaj pasti 
budite otvorena srca 
i široke ruke 

I on je čovjek 
glad ga isto tjera 
niodkoga od vas 
zaiskao nije 
ni mrvicu hljeba 
tanjir tople čorbe 
ovo je način 
njegove borbe 
da ostane živ 
kraj vas posmatrača 

Pogleda me samo 
kad mu pružim novac 
da bar jedan dan 
uživa u hrani 
a njegove širom 
otvorene oči 
topao pogled 
srce i dušu 
bolje 
nego nečije hvala 
zauvijek nahrani

***

PUT NADE 

Kofere šutnje nosim sa sobom 
sve priče lijepe odnese prošlost 
budućnost snova brod što tone 
popraćaju molitve ezana s munare 
i crkvena zvona tačno u podne 

Vrisak se razliježe na podnevnoj žezi 
vazduh treperi jedva se diše 
polazim na put prostranstva nade 
nikoga nema da isprati me više 
da se okrenem za osobom voljenom 

Da okrenem glavu i mahnem rukom 
nekome ko će čekati da se vratim 
ispratiti me sa suzom u oku 
odlazim s tišinom posljednjim mukom 
smještenim u srcu slomljenom duboko 

Duši što puca ko sante leda 
odlazim niko me neispraća gleda 
jedino sjena moj životni drug 
i koferi šutnje sa mnom kreću 
na put iskušenja da tražimo sreću