Zlatomir Vujko

Commercial Photography

Biografija
Rođen u Šibeniku,relativno kasno počeo pisati iako imao te sklonost od mladih dana.Dragovoljac domovinskog rata,ranjen 92,u mirovini.

***

SAMOĆA

Na moru jugo bonacu razbija
u mojoj sobi tišina neka, 
pomalo čudna, baš mi ne prija, 
danas si nestvarna, daleka. 

Otvorit ću prozor, pustiti jugo
neka mi misli s mjesta pomakne,
pisao bih pjesmu, a šta drugo
neka te ona mjesto mene takne. 

Da te bar noćas zagrlim stihom, 
nek plamti ljubav, iskonska, divlja, 
ne želim te prepustiti nikom, 
san nek postane stvarnost i zbilja. 

Al’ moja stvarnost ima ime
i zbilja isto, kad zanoća, 
jako je teško nosit se s time
zbilji i stvarnosti ime je samoća. 

***
POD NJENIM PROZOROM

Ispod njenog prozora
i noćas pjesmu pišem, 
doduše u snovima, 
uzdišem, teško dišem. 

Dok pod lancunom bijelim
s druge strane stakla, 
spava ona koja me
ni mišlju nije dotakla. 

Svejedno u mojoj glavi
stihovi se roje, 
njoj, koja niti ne zna
da je nesuđeno moje. 

Probudit’ ću se sretan
a ona neće znati, 
da ću joj iduće noći
opet srce dati.