Spomenka Marčić

Biografija:

SPOMENKA MARČIĆ, rođena je 29.4.1957. godine u Tuzli (BiH). Od 1980 g. živi i radi u Splitu. Poezijom se bavi od nižih razreda osnovne škole da bi kao odrasla počela pisati ljubavnu poeziju što i danas traje. Još nije izdala ni jednu samostalnu zbirku, ali je prva u pripremi. Moje prvo pojavljivanje sa stihovima je u zborniku ULKU Vlahe Bukovca čiji sam član od 2014 g. Nastupala sam do sada na tri međunarodna pjesnička festivala, a moji stihovi su primljeni i objavljeni u mnogim zbornicima međunarodne poezije kao što su : Trajni trenutci zbornik Vlahe Bukovca 1 i 2, dvije zbirke zajedničke poezije svih članova- Split, života harmonija izdavač Galaksija Niš ( Srbija), zbornik poezije DŽP digital II i DŽP digital IV društvo živih pesnika Čačak) Kultura Snova Zagreb : Zagreb na dlanu, More na dlanu, Dušom tebi za Valentinovo, Svim na zemlji mir veselje, Minelino srce (BiH ) i dr. Do sada je napisala preko 1200 pjesama.

TRAGOVI POSTOJANJA

Nestaje lagano sve, zaborav nosi

naše druženje, živote, postojanje

i vrijeme koje dolazi

i ljudi koji će doći,

sve će jednom nestati…

Ostat će samo zapisi,

naših života tragovi,

kao dokaz da smo postojali

i ovom zemljom hodali,

u vremenu jednom…

I zato, živi dok si živ !

Pjevaj, životu se veseli,

odlazi na kave, piće, pleši

živi po svome, čovječe, živi

jer jednom, ni to nećeš moći.

***

DRAGA MOJA VESNA

Štampana je u Zadru naša

zajednička zbirka,

večeras je počela promocija

a tebe pored mene nema,

O, kako je teško tu doći

program pratiti, tebe ne vidjeti,

znamo da fizički tu nisi

ali si u mislima s nama.  

Emilija je pročitala

tvoje stihove iz zbirke

***

OČI PUNE SUNCA

 dok su pune suza bile moje.

Kako program pratiti

kad u grlu me sve guši

a stotinu pitanja u glavi ;

kako, zbog čega, zašto baš ti ?

***

OSJEĆAJI

Kad pogled te zaslijepi

a uzdah ti moć govora odnese,

kad htio bi nešto reći

a jezik ti se zaplete,

obrazi ti porumene

znaj da si zaljubljen.

Kad imaš potrebu

svoje voljeno zagrliti,

a noge ti klecaju

misliš da ćeš pasti.

Tad samo promisli

da to nije bolest

kojoj treba dijagnoza,

to je samo u pitanju ljubav.

Samo se nasmiješi

i osjećajima dozvoli

da prate ritam ljubavi

jer to su opisi zaljubljenosti.