Jasmina Dimitrijević Biografija:Rođena sam u Srbiji u Krusevcu. Već šest godina radim i živim u Zagrebu. Bavim se humanitarnim radom i zalaganjem za pomoć ugroženih porodica kruševačkog kraja. Inače radim u ugostiteljstvu. Majka sam dvoje odrasle dece i baka troje unuka. U skladnom sam braku već 31.godina.Muz mi je 17 godinau Zagrebu, a takođe je iz Srbije.BIBLIOGRAFIJA:Pisanjem se bavim aktivno nepunu godinu. Do skoro sam pisala samo pesme, a od pre par meseci sam napisala do sada više od deset dečijih bajki i oriča za decu i odrasle. Pre mesec dana izašla mi je iz štampe moja prva zbirka pod nazivom pesme iz tramvaja. PESMOM TE ZOVEM U svaki stih utkala sam dušuI deo srca što posle tebe ostaOd svake suze nabujala je rekaKoja nema brane nema ni mosta. U svaki stih unela sam sebeLjušturu praznu što posle ljubavi ostaNapušteno gnezdo na najvišoj graniU kome nema ni ptića ni gosta. U svaki stih uplela sam biserŠkoljka prazna ostala na dnu moraRosu sam krala sa latica ružaŽureći dok ih ne osuši zora. U svaki stih opevala sam tebeTugovanka da me na ljubav setiU svakom stihu zovem ime tvojeŽalim što me nisi znao iskreno voleti. ČERGA Mesec se stidljivo pojavio iza oblakaNad velikom poljanom spušta se večeČuje se ljutito rzanje konjaDaire u ritmu zveče li zveče. Poljana se šareni od jeftinog cicaBose noge veselo poskakuju u traviZvonki smeh se čuje veoma dalekoJer ciganska čerga svako veče slavi. Ni kuće ni doma nemaju oniGde im se svidi tu šator napraveRazlog im ne treba da budu srećniAko su danas siti to uveče slave. Uz zvuke daira i veselog smehaCiganska pesma setna ko dušaDalje malo violina cviliHoće li gudalo nejaka ruka da sluša? Dok svira gleda omladinu mladuKoja ne zna kakoljubav boliOn nikada jadan prežaliti nećeŠto bela žena njega ne voli. Zar boja kože da prepreka budeSrce njegovo voli mnogo jačeSiromah jeste ali bogate dušeUz violinu tužan jeca i plače. Muzika i pesma dugo se oreI ako se davno spustilo večeStarom Cigi na gudalu klonula glavaŽice na violini i dalje cvile i ječe.