Biografija
ANI STAJKOVA – IVANOVA
Ani Stajkova – Ivanova je rođena na 19 07.1955 godine u Sveženu kraj Plovdiva. Bibliotekar magistar. Piše poeziju i kratke priče ot 2002 godine, a haiku od 2010 godine. Član je Saveza nezavisnih bugarskih pisaca kao i nekoliko književnih klubova. Član je Udruženja srpskih knji-ževnika u otadžbinu i rasejanju USKOR. Ambasadora Pesnicka Republike za Bugarska. Objavila je zbirke pesama:Tvoj pogled je dovoljan meni”, “Ostvareni san”, “Kafa i samoća”, “Nebeski vul-kan,”Lavorike i trnje”, “More ljubavi”.Sarađuje sa časopisima. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja na književnim konkursima u Bugarskoj, Srbiji, Bosne i Hercegovine i u Crnoj Gori. Svojim književnim radom i sveukupnom delatnošću aktivno doprinosi razvoju i afirmaciji kulturnih veza između Bugarske i Srbije. Živi i stvara u Plovdivu, Republika Bugarska.
Ot početka 2007 godine imam 378 publikacija u novinama, časopisima, almanasima, zbornicima u Bugarskoj i u inostranstvu. Moje pesme su ulazili u više od 100 zbornika u Srbiji i u nekoliko zbor-nika u Hrvatskoj, Bosni i Hepcegovini, Crnoj Gori, Nemačkoj, Austriji, Kipru, Rumuniji, Japanu, Indiji.
RAJSKI VOĆNJAK
Još uvek pamtim voćnjak mog dede.
I sit bi plodovlje to da jede.
Voće dozrelo a ja zelena.
Baka me čekala, uzbuđena.
Šljive k’o pogledi toplog oka –
pristigle, jedre, blagog soka.
Kruške karamanke, pune slasti,
da ih i namernik može krasti.
Jabuke dobre k’o dečje duše,
pa trešnje i višnje … za minđuše.
Pritom ribizle što divno kise,
a dunje kao hlepčići vise.
Dobri je deda zborio često:
kakvi su ljudi, takvo je mesto.
I voćnjaci liče na aleme,
ako se neguju i kaleme.
Tom obilju sam uvek hrlila,
da bih najbliže svoje grlila.
Ka babi brižnoj i dedi vrednom,
i vrtu njihovom izvanrednom.
Starac priznade, koliko lani:
u ratnom dobu, agronom strani
savetom mu je pomog’o dosta,
te rajski voćnjak tako posta.
Još pamtim svoga deduške priče:
„Iz dobre zemlje, dobar plod niče.“
Bašte Svežena i Vučja, stoga,
istorodni su darovi Boga.
***
NEPRIMEĆENI
Dete vuče grane
povijenog drveta.
Njišu se grančice i lišće
ritmom dečijim.
Drhte kao lopte,
kao zvona kao lepeze.
A gore – visoko
oskudni jesenji zraci
na zalasku obasjavaju
vrhove odraslog drveća.
Pozlaćene ovogodišnje grane.
Kako ste divne
kao venčane krune devojaka?
I nevesta tek dovedenih.
Grane ljubavlju neobrane još
ko vas zapaža?.
Ko vam svoju tugu poverava?
Svi gledaju granu
rukom dečijom slomljenu,
raširenu kao lepeza,
kao poleteli balon.
Za poslednjim zracima
i slomljenom granom
baš niko da zavapi.
***
NESANICA
Šta da ti kažem te noći
usamljena kraj zaspalog muža?
Nesanica dolazi kao straža
da shvatiš da nemam drugog.
Da shvatiš da je u postelji sanjivoj
suze rasulo usamljeno veče.
Bez plesa. Bez milovanja. Čak i bez večere
uzdrhtalа ljubav sam gradila.
Ljubav u snovima. I čežnje mesečeve
kao bljesak parale su kliktaj moj.
Iz vaze šaputalo je cveće nežno.
Mirisa opojnog. Ljubavlju natopljeno.
Al’ u noći besanoj u postelji
bez jecaja si kraj tvoje žene.
Ostade čežnja… Ne sagradismo gnezdo,
pod sjajem mesečevog i svetlosti dana.
***
ZA USAMLJENIM STOLOM
Ti, cvet, listova širokih, predivnih.
Ja, cvet, nežno krhkih listova.
Ka nebu rasutih, u mašti čarobnoj.
U kafeu, sa listovima belim, putujem…
Uz muziku pritajenu, zapisujem,
u trenu osećanja moja izbujala.
Da letim iznad trava na krilima
goluba belog u mašti bajnoj.
Da budemo zajedno u čežnji našoj.
Sa zracima u zoru rasutim.
Da drhtimo u žaru, u noći toj,
razgaljeni strašću, što duše opija.
Ta, čežnja. Muzika tiha. Veče. Sama.
Ispijena plače čaša gorke kafe.
Prazan sto kraj listova bajkovitih.
Pišem stih o tebi za stolom usamljenim.
Treperi list. Šapuće mi u trenu,
da ćeš sesti kraj mene za stolom susednim.
A duša uzdiše, u zovu pritajenom:
– Koliko dugo živim bez dodira tvojeg?
***
NIJANSE LJUBAVI
Ljubav kroz dušu prelivam,
suzama nadanja bojim
čežnju snovima dolivam,
voleću dok god postojim.
Bujaće ljubav kao raž,
farbana bojama zlata,
nijansi njenih svaka draž,
ptica je iz moga jata.
Stoletno drvo se seća,
uzdaha u svome hladu,
lepa je svačija sreća;
kada se poljupci kradu.
Stihovi moje romanse,
nekom su samo nijanse.