defektolog, majka dva sina, krećarka, imam tri psa, recitator, pišem kratke priče i pesme,
Bibliografija:
objavljene su mi neke pesme i priče u zajedničkim zbornicima
OBEĆANJE
Zalepiću ti se
za obraz,
pa ću skliznuti dole,
do pazuha,
tu ću utonuti,
nestati,
da me nosiš
uvek sa sobom,
da me greješ
i čuvaš,
da mi pričaš
nežno, meko,
dok me ne uspavaš,
suze da mi piješ,
da me uvek zasmejavaš…
Obećao si mi!
ZAKRPA
Na srcu stara zakrpa,
sva već izanđala,
drži na okupu
magličasta sećanja.
Kroz otvoren prozor na kolima
bačeno je obećanje,
kao ižvakan opušak,
rupa na drumu,
štrucanje.
Kraj nogu mi sedi
mlada kuja,
duša miriše
na domaću pitu od jabuka,
ti vučeš pretežak bagaž,
hramajući,
mislila sam da odlaziš,
a ustvari se vraćaš.
Kroz otvoren kuhinjski kredenac,
oseća se šipka vanile
u tegli šećera,
zaboli detinjstvo.
Na srcu prastara zakrpa,
gledam je,
treba ponovo da je zašijem,
dok se ne vratiš.
SIN
Ispred velikog tržnog centra nedorasli momčić je vikao na svoju majku. Govorio joj je da je nesposobna, kako samo ona ne može da zaradi ( a roditelji njegovih drugova mogu ) za sve ono što se njemu dopada? Osramoćena žena je samo nervozno kršila prste i nečujno plakala. Jedan prolaznik je dobacio da je dečkić njegov, umeo bi on sa njim, pa mu ovako nešto nikad više ne bi ni palo na pamet. Znamo šta ne smemo da radimo (da zlostavljamo decu),a da li znamo šta smemo?