MALENA SAKI
Zovem se Sanja Mančić Aleksić. Rodjena sam i zivim u Smederevu. Pisanjem se bavim duži niz godina. Aktivnije zadnjih par godina. Pesme mi se nalaze u više zbornika,, Sve boje leta, Novogodišnji zbornik Udruženja pisaca Poeta, Zbornik poezije Nek živi ljubav, Zbornik Njeno ime je žena,Na marginama života i Galerija od stiha, gradske rime. Dobitnica sam treće nagrade USKOR -A za najbolje knjizevno delo. Još uvek sanjam isti san, u rukama držim svoju knjigu, i osecam miris svežeg mastila.
HAJDE
Hajde udahni miris moj
zagrizi želju kao što znaš
u dlanove sakupi sav znoj..
Dišem željom, uzdah tvoj
Ono što znam i ti znaš..
Tvoj je ego – eho moj
hoću da uzmem i kad ne daš.
Ovaj drhtaj, smiraj tvoj
ovaj grč, porok naš..
i ovo sto me iz sna budi.
Baš kada zora krene da rudi..
Želja koja želju ljubi..
Dodir kao lahor teče niz grudi.
Zato me privij uz sebe
zaključaj me u zagrljaje
tople čvrste..
Ne daj da mi dodir ozebe..
Prosej me mili kroz svoje prste…
POHITAJ
Haj pohitaj..
Ne zalutaj
Ne stidi se
Pa upitaj
Da me ljubiš
do svitanja
I ne brini
Ne vidi se.
Ni kojim si putem poš’o
Nit kom žuriš
Dal si došo.
Tajno..
Da te skrijem u bedrima
kad mi dodješ
Da te čuvam u nedrima
kad podješ..
Pa me bude ova htenja
želje,snovi..zagrejana
užarena..vrenja.
Hajd uroni medj latice
I kroz kožu uvuci se
Postelju ti toplu spremam
Pokrile te trepavice
GREH JE
Ne daju mi da ti suzom
lice mijem
da te čuvam, i u kose skrijem..
Pa se dušom, tu kraj tebe vijem
oči da ti zracima polijem.
Sunce da ti kroz dlanove sija
kad pomaziš, dodir nek opija.
Iz utrobe počinje da klija.
Žalila se kiši, kako gorim
sada tiše od sete romorim..
Pusti mene da u vatri planem
Ti zastani ne daj da me gase
Da ne spasem, što da da se spase…
Kriv si, Ja sam kriva..
Neka, gori ,buja klija..
Greh je ovo, ne učinite!
Živo stablo ne secite!
Dok je njega…Biću i ja.