Snježana Budanec

Snježana Budanec rođena 1980. godine u Zaboku. Osnovnu školu pohađala je u Oroslavlju. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Rijeci. Živi sa svojom obitelji u Zagrebu. Poeziju je počela pisati u osnovnoj školi na poticaj nastavnice hrvatskog jezika. Sudjelovala na raznim literarnim natječajima u osnovnoj školi kao i na natječajima za mlade: Goranovom proljeću, recitalu kajkavske poezije Krapina, recitalu suvremenog kajkavskog pjesništva Dragutin Domjanić, Mili dueli-online balkanskom kontekstu pjesnika i dr. Pjesme su joj objavljene u časopisu Riječ Života, Sapphoart, Kvaka, u zbornicima: Ljubavi od stakla 2019., U srcu gazele 2019. i Trojica iz Gradišta 2019., Haiku-zborniku Ludbreg 2019., Zborniku „Susret riječi“ Bedekovčina 2020., zborniku „Senje i Meteori“ 2020. Prvu zbirku pjesama „Prijevoji mladenačkih dilema“ sastavljenu od pjesama iz osnovnih i srednjoškolskih dana objavila je u elektroničkom izdanju 2019. godine. Dobitnica je nagrade za najbolju pjesmu „Mamek gde si je?“ na glazbeno literalnom recitalu „Senje i Meteori 2020. Dobitnica je nagrade brončani KAJ za pjesmu: „Mrkle i naopak“ na 4. kajkavskom recitalu „Božo Hlastec“ 2021.

***

FILOZOF

Kad sjedim sama sa sobom na kavi

uvijek si imam sto za reći

Baš kao pokajnik pred oltarom kad kleči

I kad šutim vrlo je bučno

Nešto i u tišini izvire a da je mudro i poučno

Monološki razgovor se još intenzivno vodi

u samoći kad se vrijeme provodi

Ne volim kad me prekidaju dok solilokvije redam

Druženje sa samom sobom nikom ne dam

Žestoko krilim laktovima svojih misli 

što bolje da objasnim sama sebi 

što se to sa mnom zbiva

I kakva je to u meni neistražena zona siva

U tančine sve si kažem 

ne mogu sama sebi da lažem

i ništa sakriveno od mene ostati ne može

Kao na ispovijedi kažem: ” Oprosti mi Bože,

stvarno ne mogu iz vlastite kože!“

Psihološke analize redam 

U prazno često gledam

na osobnoj psihijatrijskoj fotelji

često mi se krevelji

jer mi neki puta trebaju vlastitih misli prevoditelji

i tog sveopćeg kaosa krotitelji.

A nisam filozof, možda naginjem da postanem vječni paixzof, 

u svom sam nutarnjem svijetu veliki introzof,

Rasprave o tome prepuštam futurističkim apsurdistima,

vječnim nonsensnim stipendistima.

Ogovaram samu sebe sebi vrlo često,

od mene to je krajnje i naprosto zločesto.

Od takvih seansi svaki psihijatar

prekvalificirao bi se i postao fratar.

Napraviti monologisti psihogram,

Dobit ćeš lucidno fantazmagorijski hologram.

Ipak je bolje biti u svom svijetu grof,

nego umišljeni i propali štof.

Ili možda postati nonsenselof,

pa do mile volje igrati privatni golf.

Bolje ipak igrati se sama anagramom i biti nonsensna,

nego sudjelovati u dijalogu i postati nesnosna/n.

„NONSENSNA POEZIJA I MUDRE KOJEŠTARIJE“, 

SAPPHOART I PORTAL OČARAVANJE 2021.

***

ČITAŠ ME

Kao sunce nebo

čitaš me

Kao rijeka zemlju

čitaš me

Kao ušće svoje more

kao ribe jezero

čitaš me

Kao astronom zvijezde

kao pjesnik svoje stihove

čitaš me

kao  mjesec tamu

kao sjena svoje tijelo

čitaš me

Kao slijepac Brailleovo pismo

rukom nježno čitaš me

Uvijek i u sve vrijeme 

čitaš me

Na rosnom balkonu

dok ptice u dan zovu

čitaš me

Zavaljen u stolicu piješ kavu

otvaraš me kao knjigu

čitaš me

Za svojim poslom dok ideš

kradomice gledaš u mene

čitaš me

Pričaš mi o danu

vremenu i stanju i tada cijelu

čitaš me

Lutaš prostorom iz sobe u sobu

zaustavljaš se

i čitaš me

Ti voliš mnoge stvari ali najsretniji si dok

čitaš me

Pred tobom moje stranice su gole jer 

čitaš me

Dobro poznaješ svaki zavoj mojih slova jer dugo dugo

čitaš me

Miluješ mi listove 

okrećeš ih nježno i prstima po njima prolaziš dok 

čitaš me

Dotičeš slovo po slovo jagodicama

puštaš da dišem ushićeno dok

čitaš me

Držiš moje korice muževno

polažeš med jastuke 

i čitaš me

Ne ispuštaš me ni kad dođeš do kraja 

već iznova s puno strasti i s nestrpljenjem ponovo i ponovo

čitaš me

„TAJNE PJESME“ BALKANSKA PJESNIČKA UNIJA 2021.

***

SOL

Jedro me gleda

Sladi se ribar na razvedenoj obali soli

Jutra su svježa

Kroz oblake gleda nas sunce pokore

Svojim vatrenim bičevima nas kažnjava za sve opako što smo začeli

Žalila se sol rosi i pobacila je iz sebe živu vodu

Natopila pustinju ispraznih duša

Nisu ribe lude zvečke da čuvaju srebrnjake za pastire

Dosadilo im iščekivanje kiše soli

Puštaju da ih ispuni nafta uvjerenja i da udahnu zadnji dah crnog užitka

Ostat će duga

oblaci puni rupa

kržljave ruke sunca

otopljena ljudskost

graciozna psihotičnost i demonizirana moralnost

A sol će svojim okusom sladiti nepca ribara navikla na bljutavost

„SARAJEVO NA DLANU“ KULTURA SNOVA 2021.