Jadranka Trogrlić

Jadranka Trogrlić rođena 1956. godine u Karlovcu gdje i danas živim. Majka sam dvoje odrasle djece, kćeri i sina, također sam baka jedne unučice. Ljubav prema pisanju otkrivam još u klubu knjižničara osnovne škole. Pisanjem poezije i proze počinjem još 1975. godine a intenzivnije počinjem pisati poeziju zadnjih 20 godina. Moje pjesme su pisane kroz moj život, vezan za ljubav i bol. Romantične pjesme o ljubavi kroz najinspirativnije crte, stihovima o ljubavi prenosim raspoloženje kroz redove koji pokazuju kakva romansa zaista jest i može biti. Pjesma je ogledalo moje duše. Moje pjesme su obljavljivane u zajedničkoj zbirki deset autora “Stihovima sanjam” 2020 g. i mnogim zajedničkim zbornicima. U drugom mjesecu ove 2021. godine izašla je moja prva samostalnu zbirka “LJUBAV I BOL”Svojim pjesmama sudjelovala u više zajedničkih zbirki, jednoj zajedničkoj zbirki 10 autora “Stihovima sanjam” 2020 g. Objavila 2021 g. jednu samostalnu zbirku poezije “LJUBAV I BOL”

***

LJUBAV I BOL

Ne, ja se ne bojim voljeti 

Jer ja u ljubav vjerujem.

Ta ljubav koja stvara bol

I tko nije volio taj

Jednostavno ne živi.

Lijepo je biti voljen i 

osjetiti sve čari ljubavi.

Ljubav nije samo riječ

Ona živi u mojoj duši,

Ljubav je bol u mom srcu. 

Zbog ljubavi moje srce 

Kuca radosnije

Ona je za moju dušu

Kao rano proljeće,

Kao voda sa čistog izvora.

Pronaći ću novu ljubav,

Spasit ću se ove boli u

Mojoj duši, u mom srcu.

Dođi i drži me za ruku

Želim da pripadam tebi,

Utopimo se bezbrižno u ljubavi

Želim da dišemo zajedno.

Spremna sam s tobom

Živjeti cijeli život

Voljeni moj čovječe,

Voljet ću te zauvijek…

Dođi i otjeraj moju bol.

***

VOLJELA BIH 

Voljela bih da mogu 

da te volim na svoj način,

onako prirodno i blesavo.

Da te onako spontano u

naletu zagrlim i poljubim.

Da i ti mene zagrliš i da

ti kažem koliko te volim.

Da mi svojim osmijehom

dan pretvoriš u onaj najbolji,

da se osjećam sretnom pored tebe.

Srce ne zaboravlja, pa se često

sjetim i nasmiješim kad se

sjetim tebe, tvog mirisa, tvojih

očiju i tvog toplog osmijeha.

Nedostaje mi sve to,

ti mi nedostaješ… i 

često gledam u daljinu,

kao da očekujem tvoj dolazak.

Ne, meni ne treba netko

koga ću ja voljeti, jer tebe

više nikada neću imati.

Meni treba netko tko će me

voljeti onako kao što

sam ja voljela tebe.

Treba mi netko, 

netko tko će me natjerati

da ponovo zavolim. 

***

MILI MOJ 
Život moj i tvoj
pretvorio se 
u vječitu bol.
Sama pomisao
da te prestanem voljeti,
za mene je bol,
isto kao ostati 
bez života,
bez krvi u venama
i bez srca u grudima.
Mili moj… dali znaš,
kako je to provoditi
besane noći do zore,
oči ne sklopiti i sanjariti,
sanjariti da sam u
tvom zagrljaju.
Svaku tu noć mi se čini,
da će mi srce pući
i da ću umrijeti.
Ti ne čuješ 
moje dozivanje,
ti ne čuješ moje jecaje,
ne čuješ moje molbe
za samo jedan trenutak
proveden s tobom.
I vjeruj mi mili moj,
da stalno poželim
da to nije samo san.
Evo i ove hladne 
zimske noći,
gledam kroz prozor,
gledam u nebo i sve
te sjajne zvjezdice,
razmišljam o nama,
i osjećam se 
slomljeno i tužno.
Ti i tvoja ljubav
ste mi zatrovali srce,
život ste mi 
ogorčali i izmijenili,
da izmijenili ste mili moj…
Ali i pored svega ti ćeš,
uvijek biti moj..!!!

***

NAUČILA SAM

Otišao si, ostala sam 

kao ptica slomljenih krila.

Nisam ti ništa mogla reći

pustila sam te da odeš. 

Ti ne znaš kako boli tama, 

ti ne znaš kako je ostati 

sama u dugim noćima, 

Srce mi je umorno 

od našeg rastanka. 

Evo zima je tu 

a tebe nema, 

Nema te da ugriješ 

moje srce promrzlo.

Već sam naučila da 

tebe nema i samo 

želim da te zaboravim.

Svoju bol ostavljam

po strani, naučila sam 

kako živjeti bez tebe, 

naučila sam. 

Puno se smijem, 

iza osmijeha krijem 

svoju tugu, koračam 

dalje i vjetar me nisi.

Odustala sam od tebe, 

više ti se ne želim vratiti.

Odustala sam.