Milica Lazić-Bošković

KRATKA BIOGRAFIJA:Rođena u Koprivni od oca Novaka i majke Zorke. Završila Filozofski fakultet u Sarajevu, odsjek za jezik i književnost. Vas život radila kao profesor u Petoj sarajevskoj gimnaziji. Usput se bavila metodikom i lektorisanjem. Objavljivala stručne radove po stručnim pedagoškim i metodičkim časopisima. Poeziju sam pisala od malih nogu, ali nisam objavljivala. Na to sam se odlučila puno kasnije iz potrebe katarze. Zasad sam objavila četiri knjige, a peta je u računaru.
BIBLIOGRAFIJA:Mome djetetu, Dobra knjiga, Sarajevo, 2013. Lektira; eseji, interpretacije, prikazi, Dobra knjiga, sarajevo, 2013. Mome djetetu II, izdavač; autor uz finansijsku podršku ministarstva za kulturu i sport Kantona Sarajevo, štampa Dobra knjiga, Sarajevo, 2015. Izvrtanje duše, izdavač autor, Tehnical edit service Društvo živih pesnika, Čačak, 2016. Svetri knjige poezije mogu se naći na Amazonu.

Ljudsko srce

Nerazumljiva svjetlost

Staza bez putokaza

Plaha planinska rijeka

Mirno gorsko jezero

Poljana nepregledna, široka

Duboki tajnoviti okean

Zvijezda na nebu daleka

Radost razigrana u djeteta

Bol u grudima tužna čovjeka.

***

JEDNOG JE DANA IZ VEDRA NEBA

Nad Biogradom na Moru pukao grom

Opustošio nekoliko srca i jedan dom.

Mladog je Antu u svoju kosu meku kao svila

Privila uza se neka nebeska vila

Što se iz mora na nebo preselila.

Uzalud je majka Marija lila suze

Pitala nebeske anđele i Boga što joj sina uze

Sudbi se svojoj hudoj ona pokorila.

Sada još jedna zvijezda sjaji na nebu.

Još jedna majka korača ka sinovom grebu

Dok joj duša i srce zbog njega i za njim zebu.

Ništa u život više ne može da je vrati

Iscurili su kao pijesak njeni sunčani sati

Ostalo je samo da, čekajući smrt, za sinom pati.

 (Posvećeno Mariji Morović

 i njenom poginulom sinu )

***

U IME LJUBAVI

U ime ljubavi ja pružam ruke svoje

Da obgrle svijet i vas u njemu.

U ime ljubavi iz destrukcije i haosa

Niknuće najljepši cvijet

I vi ćete svemu dati boju i oblik

I utkaćete u njega svoje ljudsko lice

I biće to poklik za novim svijetom

U kome ćemo stvarno biti braća.

Vojska ljubavi svijetom će da korača.

***

MIRIS RUŽMARINA

Sanjao sam obojeni miris ružmarina

Negdje na dalekom sjeveru titra bijela noć

Pod glavom mi meka svilna mahovina

U nešto tamno daleko moram poći.

Jezde krilati konji nebom netragom

Nisu to kićeni svatovi sa nedočekane svadbe moje

Nisu ni Božji meleci u potrazi za dragom

Sve što je bilo moje, sada ništavo je.

Zar nije ruzmarin cvijet što životom miriše

To duša moje majke za mnom plače, uzdiše

Zabasao sam u daleke tamne odaje neke

A onda stigao do nepoznate zvijezde daleke.

Tutnji nebo pod kopitama konja vranih

Miriše san mirisom zelenog ruzmarina

i u dalekom svemiru još nas zalutalih ima

Puno je tu nas iz života prognanih.

Na Sjeveru caruje bijela duga noć

Na Zapadu se gasi posljednji sunčev zrak

Ja se hvatam za grivu što je kao mjesečev trak

Dalek je put preda mnom, moram poći.

***

KUPAM SE U NJEŽNOJ PAUČINI MORA

Moj šašavko, gdje si?

Dužna sam ti ljubav

Dužan si mi ljubav

Kopam po crnom ugljeništu

Ne bih li pronašla svoj dijamant. 

Brusim ga u glavi

Dok na susjednom stolu seciraju leš,

Žena otvara kišobran

Da se zaštiti od atomske bombe.

Sigurno je zapela u dvadesetom stoljeću.

Nad glavom mi galebovi lijeću

Nadajući se svježem mesu.

Davno je bilo kad smo zajedno tražili školjke

I lovili  nestašne valove.