Slađana Jovanović Rođena je 1965. godine u Požarevcu, Srbija.Osnovnu i Srednju završila je takođe u Požarevcu-smjer kuhar.Pisanjem se bavi još od školskih dana. Piše ljubavnu poeziju, kratke priče i dečije pesme.Više pjesama imam objavljenih u zajedničkim zbirkama:Kultura snova, Spas planete, Dunavski venac, Balkanska unija-Sarajevo, KLjK Majdan Kostolac. Za svoje stvaralaštvo dobila je nekoliko nagrada. PORUKA Crna noć je prošla,nebom zvezde trnuVeć zore lepota pozlaćuje brda-Pod čelom oluja spomen naših strasti:,,Ljubavi daleka čekaj, ja ću doći!” U srcu još si-al’ gde si?!Udaljenost dragi duši daje bol;Poludeću noćas od čežnje za tobom:,,Čekaj me dragi skoro ću ti doći!” Ljubav nije sreća-jednom sam ti rekla,Ljubav je bojište-sto rana što peku;Ljubav boli,do groba te peče-Teško,teško je meništo te srcem volim.. To sam ti pravo rekla,ljubav bol je-Plamen-Ćuti i ne plači-sama sama sam ti ko kamen;Izgubljena dragi u tudjinskom viru-Utehu ću naći samo na tvom krilu… ODLAZAK Rukom mašeš meni dok odlazišPamtim dobro taj rastanak naš;Po Homolju,Pčinji tragovi su naši-Gradski trg pamti susret naš. Ja ostajem u ovom gradu samaU očima mojim suza sjaj;Ne,ne plači buduće će vreme-Da najavi opet susret naš. Ti odlaziš ptice na grani ćuteŠume lipe,borovi i jele;Po gradskome trgu koraci su naši-Utisnuti za nezaborav naš. Nežnost tvoju pamtiću do grobaLik tvoj mili,andjeoski glas;Blažen neka je trenutak i dan-Kada ljubav spojila je nas. Ja te ljubim vatreno svom dušomU samoći pružam ruke tebi;Trčala sam lutala ko pčela-Dok svog Voljenog iz Homolja ne srete…