Slađana Jovanović

Rođena je 1965. godine  u Požarevcu, Srbija.
Osnovnu i Srednju završila je takođe u Požarevcu-smjer kuhar.
Pisanjem se bavi još od školskih dana. Piše ljubavnu poeziju, kratke priče i dečije pesme.
Više pjesama imam objavljenih u zajedničkim zbirkama:Kultura snova, Spas planete, Dunavski venac, Balkanska unija-Sarajevo, KLjK Majdan Kostolac. Za svoje stvaralaštvo dobila je  nekoliko nagrada.
 

 
PORUKA
 
Crna noć je prošla,nebom zvezde trnu
Već zore lepota pozlaćuje brda-
Pod čelom oluja spomen naših strasti:
,,Ljubavi daleka čekaj, ja ću doći!”
 
U srcu još si-al’ gde si?!
Udaljenost dragi duši daje bol;
Poludeću noćas od čežnje za tobom:
,,Čekaj me dragi skoro ću ti doći!”
 
Ljubav nije sreća-jednom sam ti rekla,
Ljubav je bojište-sto rana što peku;
Ljubav boli,do groba te peče-
Teško,teško je meni
što te srcem volim..
 
To sam ti pravo rekla,ljubav bol je-Plamen-
Ćuti i ne plači-sama  sama sam ti ko kamen;
Izgubljena dragi u tudjinskom viru-
Utehu ću naći samo na tvom krilu…

 
 
 
 
ODLAZAK
 
Rukom mašeš meni dok odlaziš
Pamtim dobro taj rastanak naš;
Po Homolju,Pčinji tragovi su naši-
Gradski trg pamti susret naš.
 
Ja ostajem u ovom gradu sama
U očima mojim suza sjaj;
Ne,ne plači buduće će vreme-
Da najavi opet susret naš.
 
Ti odlaziš ptice na grani ćute
Šume lipe,borovi i jele;
Po gradskome trgu koraci su naši-
Utisnuti za nezaborav naš.
 
Nežnost tvoju pamtiću do groba
Lik tvoj mili,andjeoski glas;
Blažen neka je trenutak i dan-
Kada ljubav spojila je nas.
 
Ja te ljubim vatreno svom dušom
U samoći pružam ruke tebi;
Trčala sam lutala ko pčela-
Dok svog Voljenog iz Homolja ne srete…